Gde se nalazimo

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Štampa

Osnovni podaci o školi

 

Istorijat i lokacija

Naša škola, OŠ,,Đura Jakšić“, kao jedna od najstarijih u gradu, počela je da se gradi 1912.godine, a sa radom je počela 01.09.1913.godine.

Godine 1941. u školu se uselila nemačka vojska, koja je boraveći u njoj, uništila zgradu i nameštaj. Rad u školi je obnovljen 1946.godine, kada je počela sa radom Osnovna škola br.6. Posle rata, u istoj zgradi je radila Industrijska srednja škola, kasnije nazvana Tehnička i Internat tehničke škole.

Štampa

Organizacija vaspitno-obrazovnog rada

 

Mesto stanovanja đaka putnika i svih ostalih učenika - obrazovni nivo roditelja, deficijentnost porodica, po odeljenjima - stoji u dokumentaciji direktora i sekretara škole, odnosno u EIS- u , za svakog učenika.

Na Početku školske 2015/16 godine upisano je 294 učenika  u 15 odeljenja i to 8 od I-IV razreda i  7 od V-VIIIrazreda.

                

Treba napomenuti da i ove godine učenici od 1.-4.  razreda imaju obavezne i izborne predmete. Obavezni predmeti su: srpski jezik, matematika, svet oko nas, fizičko vaspitanje, likovna kultura, muzička kultura, engleski jezik. Izborni predmeti su:engleski jezik,  građansko vaspitanje, veronauka, čuvari prirode u 1.razredu, od igračke do računarau 2.razredu, čuvari prirode u 3. razredu i čuvari prirode i narodna tradicija  u 4. razredu.

               Od 5.-8. razreda pored građanskog vaspitanja i veronauke u narednoj godini  učenici su se opredelili za sledeće izborne predmete:  crtanje, slikanje i vajanje u 5, informatika   od 5, do 8. razreda, hor i orkestar  u   6. razredu,  i domaćinstvo u 7. i 8. razredu.

 

U prvom razredu i ove godine biće opisno ocenjivanje, dok će se u ostalim razredima učenici ocenjivati brojčano

 

Obrazovanje bi trebalo da bude zasnovano na integrisanom nastavnom programu u kojem postoji horizontalna i vertikalna povezanost između različitih nastavnih predmeta. Potrebno je poštovati individualne razlike među učenicima u pogledu načina učenja i brzine napredovanja. Zbog toga je neophodno da se nastava prilagodi individualnim karakteristikama, mogućnostima, potrebama i interesovanjima učenika čime će se ispoštovati i način rada sa učenicima koji imaju smetnje u razvoju. Ona treba da omogući izgradnju trajnih i upotrebljivih znanja i veština. Treba da podstiče radoznalost, istraživački duh, saznajnu motivaciju, istrajnost, odnosno aktivno učešće učenika u nastavi.

Uspostavljanjem horizontalne i vertikalne povezanosti unutar školskog programa izbegava se nepotrebno ponavljanje nastavnih sadržaja, omogućava se da se srodni sadržaji iz različitih predmeta obradjuju zajednički, smisleno povezuju i primenjuju.

Svi ovi podaci su značajna smernica za budući način rada učitelja. Na početku školske godine bilo bi dobro da se koristi igra i didaktički materijal koji pospešuje razvoj i sposobnosti kao i sve ono što je predviđeno ciljevima i ishodima.

 

Analiza stanja u školi

 

Snaga naše škole

 

  • Snaga naše škole leži upravo u malobrojnim odeljenjima, odnosno u većoj mogućnosti za realizaciju individualizovane nastave i pristupu učenicima, a u skladu sa njihovim mogućnostima i potencijalima, s krajnjim ciljem uspešne relizacije ciljeva obrazovno-vaspitnog plana i programa, što sve čini nastavni proces kvalitetnijim i efikasnijim; (Ovo se nažalost ne odnosi na odeljenja koja su pripojena i čine jedno-brojčano veće, jer je u njima rad znatno otežan);

  • Stručni nastavni i vannastavni kadar, iz čega proizilazi kvalitet nastavnih i vannastavnih aktivnosti;

  • Permanentna zainteresovanost nastavnika za stručno usavršavanje i unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada;

  • Uspesi učenika na školskim takmičenjima;

  • Otvorenost za saradnju ( sa ostalim školama, vrtićima, zdravstvenim i kulturnim ustanovama, sportskim organizacijama i klubovima, sa institucijama i preduzećima iz lokalne sredine, sa medijima...);

  • Uspešni smo organizatori brojnih seminara i takmičenja;

  • Imamo sopstveni sistem grejanja;

  • Zapaženi rezultati na školskim takmičenjima iz geografije, istorije, srpskog i engleskog jezika, matematike, fizike, TO, fizičkog vaspitanja;

  • Višegodišnje osvajanje prvih nagrada na Međunarodnom likovnom konkursu ,,Radost Evrope“;

  • Humanitarni koncerti;

  • Vannastavne aktivnosti;

  • Školske aktivnosti ( Doček predškolaca, Prijem prvaka u Dečiji savez, Dan škole, Nova godina, 8. mart, Školska slava Sv. Sava, priredbe, izložbe radova, maskembali, vašari, Igre bez granica, pozorišne predstave, radionice...);

  • Učešće u gradskim manifestacijama ( Prolećni karneval, Izložbe radova, Mala olimpijada, Međunarodni gradski karneval...);

 

 

  • Ljudski resursi

 

- Škola ima kadar koji se rado odaziva seminarima za stručno usavršavanje, koji ih primenjuje u praksi i koji je inspirisan za promene koje vode opštem boljitku. Kretivni, predani svom pozivu, otvorenog srca pristupamo svakom detetu, svesni ogromne odgovornosti za razvoj mladih.

 

                           

 

RAZVOJNI PLAN ŠKOLE

 RAZVOJNI  PLAN
 ZA PERIOD 2016. - 2018. GOD.

 

                              

 
,,Tražiti i naći način na koji će učenici više učiti; naći način na koji će u školama biti manje buke, dosade, uzaludnog napora, a više uživanja i ozbiljnog napredka; u hrišćanskoj zajednici- manje mraka, zbrke i nesuglasica, a više svetlosti, reda i staloženosti.” (Jan Amos Komenski)
 
 
 
 
           
_____________________
Vizuelni tip učenja je karakterističan za one ljude koji najlakše  usvajaju  gradivo kada su informacije prezentovane vizuelno, u obliku teksta i slika. Vizuelni tip najbolje uči kada su sadržaji prezentovani vizuelnim  tehnikama poput power point prezentacija, flip-chart-a, dijagrama i drugog pisanog materijala. Karakteristika vizuelnog tipa je najčešće korišćenje informacija iz udžbenika i beležaka i uglavnom preferiranje samostalnog učenja.
Auditivni tip učenja karakteriše one koji najlakše uče: slušanjem predavanja, učešćem u diskusijama, razmenom ideja. Ako neko ima izražen ovaj stil  učenja, znači da se dobro snalazi u radu u grupi ili paru. Pisana informacija za ovaj tip je od manjeg značaja. Sadržaji se lakše uče  i pamtite ako se čuju ili čitaju naglas. Učenje se unapređuje  čitajući  tekst naglas ili koristeći snimljeni  materijal.
Kinestetički/taktilni tip-Ako se tokom procesa učenja hvataju beleške, crtataju slike i dijagrami kako biste  lakše zapamtili informacije, onda  se radi o ovom tipu  učenja. Najbolje se uči kroz pokret, dodir ili konkretnu radnju, aktivno istražujuci fizički svet oko sebe. Karakteristike ovog tipa su te  da ne može mirno da sedi duži period  vremena. Pažnju ometa potreba za aktivnošću i istraživanjem. 
 

MISIJA

                                                                                            
 
Podsticanje unutrašnje i saznajne motivacije, istraživačkog duha, radoznalosti, odnosno aktivnog učešća učenika u nastavi;
 
Uvažavanje individualnih razlika među učenicima u pogledu načina učenja i brzine napredovanja, kao i uvažavanje specifičnosti svakog odeljenja ponaosob-prilagođavanjem nastave mogućnostima, sposobnostima, interesovanjima i potrebama; 
 
Negovanje kvalitetnog i zdravog načina života i rada, ukazivanjem i  promovisanjem etičkih i estetskih vrednosti i prihvatljivih životnih stilova;
 
Promovisanje primera i ukazivanje na kvalitetni vrednosni sistem;
 
 

VIZIJA

                                                           
 
Učenje i obrazovanje-kao unutrašnja potreba (unutrašnja motivisanost);
 
Zasnovanost nastavnog i vannastavnog obrazovanja na integrisanom nastavnom programu u kojem postoji horizontalna i vertikalna povezanost između nastavnog gradiva, s ciljem smislenog povezivanja i izgradnje trajnih i upotrebljivih znanja i veština;
 
Kontinuirana primenljivost suštinskih sistemskih vrednosti u sopstvenom i kolektivnom životu i radu i življenje u skladu sa tim;
 
 

  OBLASTI PROMENA

 
Analiziranjem snaga i slabosti naše škole, potreba interesnih grupa  pozivajući se na evalucionu analizu utvrđenu samovrednovanjem i vrednovanjem škole       
izdvojile su se sledeće oblasti koje želimo da unapređujemo:
 
Poboljšanje kvaliteta školskih postignuća (nastave i učenja),
Kvalitetnom pripremom u odnosu na specifičnosti odeljenja i pojedinca; Primenom inovacija; Primenjivanjem didaktičkih principa; Kontinuiranim uvidom u povratnu informaciju o usvojenosti gradiva i pravovremenim postupanjem u skladu sa tim; 
;
2.   Podrška ličnom i socijalnom razvoju učenika, razvijanjem osetlji- 
      vosti za pružanje podrške i pomoći dečijim potrebama i promenama, u 
      skladu sa svim razvojnim segmentima;
 
         3.  Razvijanje unutrašnje motivacije kod učenika- za učenje i sticanje znanja- 
             Učenje motivisano potrebom za znanjem, a ne isključivo potrebom za ocenom;   
             Razvijanje potrebe za formativnim  ocenjivanjem, sem sumativnog ocenjivanja;
                                                     Potreba za učenjem- kao takvim, 
                             a ne učenje- kao potreba spoljnje motivišuća i nametnuta;
 
 
      

                        DEFINISANjE PRIORITETA ZA UNAPREĐIVANjE

 
            Iz gore navedenog, prioriteti kojima ćemo se baviti u naredne tri godine su:
 
                                                      1. Nastava i učenje;
                                     2.  Lični  i socijalni  razvoj učenika;
                                                3.  Unutrašnja motivacija;
 
         Važno je imati na umu da je povezanost i prožimanje gore navedenih segmenata u okviru pomenutih oblasti neophodna, jer oni nisu izolovani već je uprvo veća šansa za efikasno delanje u okviru pojedinačnih sfera- ako su ostale dve što potpunije. Čim jedna karika u razvojnom lancu oslabi- poljulja će i ostale. Zato je razvoj kontinuiran proces u kojem je dragoceno učešće što više aktera. Potrebno je redovno imati uvid u postignute rezultate rada, u ostvarenost planiranih ciljeva i ishoda, kako bi se segmenti u kojim nema napretka, intezivirali. Iz tog razloga smo sačinili sveobuhvatan, detaljan i precizan akcioni plan, koji definiše razvojni, specifični cilj, zadatke, aktivnosti, nosioce istih i vremensku dinamiku. Ništa manje obiman je i evaluacioni plan, koji definiše očekivane ishode.
       ŠRP je u korelaciji sa samovrednovanjem ključnih oblasti kao i sa Godišnjim planom škole.
 

Vannastavne aktivnosti

Rekreativna nastava


Takmičenja